Lavanda

Lavandula officinalis

Lavanda je još jedna biljka koja se u našoj zemlji sve više gaji. Ona je dekorativna višegodišnja trajnica izuzetnog mirisa koja se u vrtovima gaji kao aromatična biljka, dok je na terasama česta kao ukrasna.

Lavanda je poreklom iz mediteranskih krajeva u kojima se smatra za veoma važnu i isplativu kulturu. Dugo se za lavandu mislilo da ne prezimljava kvalitetno, međutim, pokazalo se da sadnice lavande već godinama kod nas prezimljavaju i imaju kvalitetan žbun izuzetno lepe plave boje, kao i obilje cvetova u letnjim mesecima, koji su jedinstven izvor mirisa. Uz to, oni su i zaštita od različitih insekata. Lavanda se kod nas može gajiti u obliku biljke za saksijsku upotrebu, gde je možemo, uz dovoljnu količinu zemlje, u jednoj saksiji oblikovati kao žbun, kao živicu ili recimo kao solitarnu biljku za cvet. Prilikom gajenja lavande u bašti potrebno je pronaći mesto koje je dovoljno osunčano. Biljka je izuzetno otporna na sušu, međutim, višak vode ili senka joj izuzetno škode. Tada biljka formira veoma tanke grane koje nemaju dovoljno listova, a nekada čak u potpunosti izostaje cvetanje.pije svaki dan, ali posle osam dana trebalo bi napraviti dvonedeljnu pauzu.straživanja zvanične medicine pokazala su da se svežim bosiljkom uspešno leče bolni otečeni zglobovi, a pre svega oni zahvaćeni artritisom.. Eugenol koji bosiljku daje prepoznatljivu aromu, a ima ga najviše u azijskoj vrsti, ključni je sastojak koji deluje protivupalno. Zbog sedativnog dejstva, jedino se ne preporučuje trudnicama u početku trudnoće, kao ni bebama mlađim od šest meseci.

 

Lavanda je vrsta koja se može orezivati nekoliko puta u toku godine. Na taj način podstičemo formiranje jakog i zbijenog žbuna koji će dati obilje kvalitetnih i krupnih cvetova. Rezidba lavande treba da se obavi rano u proleće, pre nego što ona formira nove lisne izbojke. Tada će dati kvalitetne grančice koje će nositi
cvetove. Kada biljka počne da cveta, kad je u punom cvetu ili nešto posle cvetanja, možemo odrezati kompletne delove grančica sa cvetom. Tada dobijemo žetvu lavande, odnosno, ono što nam je potrebno od nje. Na mestima na kojima smo je odrezali ona će formirati nove grančice koje će kvalitetnije prezimiti, jer je biljka tada dobila kompaktniju strukturu. Lavanda se i u kući koristi za rasterivanje insekata. Naime, Francuska, Španija i ostale mediteranske zemlje lavandu smatraju jednom od bitnih agrokultura. Oni lavandu kose, odnosno uzimaju zelenu masu sa njih, sa sve cvetovima, od kojih se kasnije destilira veoma poznato lavandino ulje. Ono se koristi na različite načine u industriji i farmakologiji. Kod nas se može u kući koristiti protiv štetočina, kao što su moljci, a njen prijatan miris ima blagotvorno dejstvo na čoveka i opušta mišiće.

 

Lavanda se može dobro kombinovati sa drugim vrstama biljaka, kako cveća tako i drvenastih vrsta, pa je zato sada postala popularna kao zamena za živice, bordure, rondele i kamenjare. Lavanda se kod nas specifično gaji i kao pomoćna pčelarska vrsta. Zasadi lavande, koji obilno cvetaju u toku dva meseca,
kada je bespašni period, funkcionišu kao izuzetna dohrana za pčele. Lavanda izuzetno lepo medi, formira dovoljnu količinu polena i daje kvalitetnu pčelinju pašu. Lavanda je jedna od onih biljaka koja mnoge oduševljava svojim izgledom i prijatnim mirisom. Ako želite da uživate u njenim čarima tokom cele godine, predlažemo vam da je gajite u saksiji.

Zalivajte je često, alinemojte da preterujte. Zbog ovog se preporučuje da zemljište na kojem je sadite bude rastresito. Morate biti strpljivi i dozvoliti da se onodobro osuši pre nego što opet krenete da ga zalivate. Kada biljka dobije lišće, možete je posaditi u saksiju.