Dobro je znati

SNAŽAN ANTIOKSIDANS


Bosiljak ima snažna antioksidansna svojstva, koja štite organizam od oštećenja nastalih delovanjem slobodnih radikala. Istovremeno, sprečavaju starenje ćelija i nastanak pojedinih vrsta karcinoma. Beta- karoten koji se u organizmu pretvara u vitamin A predstavlja jedan od ključnih antioksidanasa, jer sprečava oksidaciju holesterola u krvotoku, štiteći na taj način srce i krvne sudove. Bosiljak jača i srčani mišić, delujući preventivno protiv nastanka infarkta.


ETERIČNO ULjE
Slatkasto aromatični listovi bosiljka sadrže zavidne količine eteričnog ulja, tanin saponine i gorke materije. U eteričnom ulju ima estragola, linalola, cineola i drugih antiseptičkih sastojaka koji unuštavaju štetne bakterije u hrani, sprečavajući njihovo razmnožavanje. Zbog ovakvih osobina eterično ulje bosiljka
predstavlja izuzetan prirodni konzervans, a koristi se i u farmaceutskoj industriji

Opis biljke:

Poluosetljiva jednogodisnja biljka. Naraste 30-45 cm. Listovi jakog karakteristicnog ukusa, jarko zeleni, ovalni nazubljeni. Beli cvetovi pojavljuju se krajem leta. Postoji vise razlicitih vrsta ove biljke.

Opis zacina: Kao zacin upotrebljava se svez ili osusen list. Svez list bolje da se kida prstima nego iseca. Miris mu je jak, prijatan i svez – jedinstven. Osete se karanfilic, limun i jasmin. Ukus mu je blag, nenapadan, pomalo gorkast.

Upotreba u kulinarstvu: 

Jedan je od glavnih zacina mediteranske kuhinje. Bosiljkom se zacinjavaju sosovi, salate, nadevi, paštete, kobasice, sveži sir i jela od jaja. Dodaje se neposredno pred kraj kuvanja.
Sa pinjolama, maslinovim uljem i belim lukom čini svetski popularan sos PESTO ALLA GENOVESE.

Lekovita svojstva :

U farmaceutskoj praksi upotrebljava se cela biljka kao Herba basilica I ulje Oleum basilica. U narodnoj medicini poznat je kao antiseptik I sredstvo protiv glista. Upotrebljava se u aromaterapiji.

Grmoliki Bosiljak

Ocimum Basilicum

Grmoliki bosiljak (Ocimum basilicum) karakterističnog mirisa, predstavlja začinsku, lekovitu i biljku, koja u mnogim religijama ima posebnu važnost. Poreklom je iz Indije, a u Evropu su je u 12. veku doneli monasi. Pravoslavna crkva, hinduisti i mnogi drugi narodi, bosiljku pripisuju božansku moć. Postoji verovanje da se na krštenju nikad niko ne prehladi, bez obzira na doba godine, jer ova biljka poseduje snažno antizapaljensko dejstvo. Kao začin bosiljak daje ukus jelima, poboljšava varenje teške hrane i čuva je od kvarenja. Kulinari ga preporučuju kao dodatak jelima od krompira, kukuruza, karfiola i plavog patlidžana. U mediteranskoj kuhinji predstavlja sastavni deo sosova i preliva za jela sa testeninom.

Sušeni bosiljak treba dodavati u variva i razna druga jela od povrća, kao što je grašak i pasulj, ali i u salate i namaze.Tradicionalna medicina takođe ceni lekovita svojstva bosiljka. Koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, a u vidu čaja za ublažavanje menstrualnih tegoba. Sok od lišća koristi se protiv prehlada, upale ušiju i bubne opne, ali i kao okrepljujuće sredstvo. Delotvoran je i kod upala mokraćnih puteva, za uklanjanje nesanice i ublažavanje nervoze, podsticanje apetita. Čaj od bosiljka svakako bi trebalo da piju dojilje, jer pospešuje stvaranje mleka. Sprema se tako što se listovi osušene biljke preliju ključalom vodom i ostave da odstoje deset minuta.

Ovaj napitak može da se pije svaki dan, ali posle osam dana trebalo bi napraviti dvonedeljnu pauzu.straživanja zvanične medicine pokazala su da se svežim bosiljkom uspešno leče bolni otečeni zglobovi, a pre svega oni zahvaćeni artritisom.. Eugenol koji bosiljku daje prepoznatljivu aromu, a ima ga najviše u azijskoj vrsti, ključni je sastojak koji deluje protivupalno. Zbog sedativnog dejstva, jedino se ne preporučuje trudnicama u početku trudnoće, kao ni bebama mlađim od šest meseci.

Grčki Bosiljak

Ocimum basilicum piccolino

Bosiljak sa jako sitnim listovima koji je specifican za razliku od svih drugih sorti, ima izuzetnu jaku aromu i veoma zbunasto raste, predivan je u basti jer miris siri na sve strane, takodje dobar je protiv teranja insekata is povrca kao i dodatak u svim jelima jer ima jaci miris vec klasican bosiljak, radi se os taroj sorti. Grcki bosiljak ima veoma male listove(manje od 1cm duzine) i maksimalna visina koju dostize je 20cm pa je zbog toga idealan za saksije u kuhinji na prozoru ali isto tako za ljude koji zive u stanu.To je biljka koja se u grckoj koristi jos od proslosti.Utvrdjeno je da je ova vrsta bosiljka u grcku stigla kad je Aleksandar Veliki isao u svoje pohode i da je biljka donesena iz Indije.Ime `Basil`(grcki-Vasilije) doslo je od reci `basilias`(kralj)U grckoj bosiljak je jako vazan u pravoslavnim crkvama jer se sa njim priprema sveta voda.Mnogi ljudi vole ovu biljku i on je mnogo vise od biljke za kuvanje.

 

Bosiljak se obicno koristi svez u kuvanim jelima biljka ima slican ukus anisu,jak i sladak miris.Visegodisnja je biljka u toplijim klimatskim uslovima ali se uzgaja i kao jednogodisnja.pije svaki dan, ali posle osam dana trebalo bi napraviti dvonedeljnu pauzu.straživanja zvanične medicine pokazala su da se svežim bosiljkom uspešno leče bolni otečeni zglobovi, a pre svega oni zahvaćeni artritisom.. Eugenol koji bosiljku daje prepoznatljivu aromu, a ima ga najviše u azijskoj vrsti, ključni je sastojak koji deluje protivupalno. Zbog sedativnog dejstva, jedino se ne preporučuje trudnicama u početku trudnoće, kao ni bebama mlađim od šest meseci.

Ljubičasti Bosiljak

Ocimum basilicum chianti

BOSILJAK LJUBIČASTI (lat. Ocimum basilicum) Kultivar standardnog bosiljka, vrlo cijenjen u Ayurvedskoj medicini. Listovi su atraktivno tamnoljubičasti, aromatični, ali nešto manji od listova običnog bosiljka. Biljka u povoljnim uslovima naraste do 70cm visine. Nije preporučljivo, ali se može sijati i u plitke rovove,
razmak između sjemenki može biti od 15cm do 20cm. Ako je sejano gušće, kasnije treba prorjeđivati. Osobito se dobro slaže s ljutim paprikama, kad je u istoj gredici, ali se dobri rezultati postižu i ako se seje uz ove biljke u vrtnoj gredici: anis, brokoli, gavez, grah, kadifica, kamilica, kelj, kelj pupčar, kupus, neven,
oregano, petunija, rajčica, raštika, repa, šparoga. Bosiljak (Ocimum basilicum) je jedna od najomiljenijih mirisnih biljaka. Stari Hindusi su ga smatrali svetom
biljkom.

 

Postoji više vrsta bosiljaka,ali primena im je ista. Često se upotrebljava u vegetarijanskoj i mediteranskoj kuhinji. Upotrebljavaju se listovi i cvetovi – kao začin u kuhinji ili kao čaj koji ublažava kašalj i blagotvorno djeluje na živce, san, i na koncentraciju. Može se saditi na otvorenom kao i u saksijama.pije svaki dan, ali posle osam dana trebalo bi napraviti dvonedeljnu pauzu.straživanja zvanične medicine pokazala su da se svežim bosiljkom uspešno leče bolni otečeni zglobovi, a pre svega oni zahvaćeni artritisom.. Eugenol koji bosiljku daje prepoznatljivu aromu, a ima ga najviše u azijskoj vrsti, ključni je sastojak koji deluje protivupalno. Zbog sedativnog dejstva, jedino se ne preporučuje trudnicama u početku trudnoće, kao ni bebama mlađim od šest meseci.